Sergej Trifunović: Ovo što ćete pročitati, prvi je moj zabranjeni intervju u životu. Rađen je za potrebe dnevne novine Blic. Sa pomenutim sredstvom informisanja sam u sudskom sporu, to jest, tužio sam ih za izvesnu bljuvotinu objavljenu pre jedno pola godine. Kakvu, videćete u tekstu. Novinaru koji me je zvao jedno 25 puta, ne bi li mi pokazao koliko mu je stalo da ovaj intervju napravimo, predočio sam da sam tužio kuću u kojoj radi, i da ću i to svakako elaborirati u tom razgovoru, (naravno, ne svedeno na nivo lične uvređenosti i osvete, već kao socioloskog fenomena koji nam se obija oglavu) i on kaže da s tim nema nikakav problem. Kad sam međutim, intervju poslao, nazvao me je s tim da mu smeta određena rečenica o licemerju medija. Njegovom uredniku pak, smetao je ceo pasus. Urednik je rekao da nema potrebe da to ide, evo on je spreman da se zbog spornog neistinitog članka izvini javno na stranicama Blica, ja sam rekao da će onog trenutka kad sudski spor dobijem, zakonski biti obavezan da to učini, te da je ta trampa nalik onoj u kojoj mi trgovac obećava da će mi robu koju sam već platio, dati ,u zamenu za dodatnu uslugu. Kako nisam ni rečenicu hteo da izbacim, a kamoli pasus izvinili su mi se što intervju ipak neće moći da puste. Kako ja ne volim da radim ništa u vetar osim pisanja, pomislih šteta da propadne 20-minutno buljenje u ekran kompjutera.