DOBOJ: Zarađuje za život kontrolišući kilažu sugrađana

Putnici namernici ili slučajni prolaznici, koji se nađu u ulici Nikole Tesle začuđeno gledaju u dobojliju Antu Majetića. On po ceo dan sedi na totoaru, dok se pored njega nalazi kućna vaga. Uz simboličnu naknadu od 50 feninga Anto kontroliše kilažu svih onih koje to zanima, ali i ljudi koji su više zainteresovani da provere šta on to zapravo radi.

- Pre gotovo dvadeset godina sedeo sam u kući i posmatrao sestru, prazan frižider. Pogled mi se tada zaustavio na kućnoj vagi. Izneo sam je na trotoar, priča Majetić.

Tako je započeo neobičan „biznis“, po kome Antu mnogi znaju, ali i po kojem je ulica Nikole Tesle danas prepoznatljiva. Još uvek se seća prve mušterije. Bila je to jedna starija gospođa, a Anto kaže da se i danas pamti miris njenog parfema.

„Pitala me – gazda, koliko vaganje?! U prvom momentu nisam znao šta da joj kažem, a onda sam progovorio : koliko imate gospođo.“, govori Anto.

Gospođa je dala pola marke i time odredila cenu vaganja koja kod Ante vredi do današnjeg dana. Malo po malo, Antina vaga je zaradila dovoljno da se plate obaveze. On i njegova sestra prestali su biti jedini stanari ulice koja nosi naziv po pronalazaču struje Nikoli Tesli, a koji - kakvog li apsurda, nisu imali električnu energiju u kući. Pored zarade, Anto je kroz ovaj posao našao i psihički mir.

„Nisi u kući. Stalno neko prolazi. Sa mušterijama se popriča. Jedan ti ispriča nešto ili da recept za neki narodni lek, ti to drugom prepričaš i ode dan“, kazuje Anto.

Zanat ne planira da menja, iako i danas teško živi. Anto i sestra dobijaju pomoć u hrani od narodne kuhinje, dok za plaćanje kućnih obaveza koriste novac od socijalne pomoći i prihod od vaganja. Do sada je promenio tri vage jer, kaže, mušterije moraju biti zadovoljne, pa pokušava skupiti novac da nabavi što precizniji instrument.