Udruženje akcionara investicionih fondova Republike Srpske upozorava!

• ZIF BLB-profit a.d. Banja Luka,
• ZIF Balkan Investment fond a.d. Banja Luka,
• ZIF Bors invest fond a.d. Banja Luka,
• ZIF Euroinvestment fond a.d. Banja Luka,
• ZIF Aktiva invest fond a.d. Banja Luka,
• ZIF Invest nova fond a.d. Banja Luka,
• ZIF Jahorina Koin a.d. Pale,
• ZIF Kristal invest fond a.d. Banja Luka,
• ZIF Polara invest fond a.d. Banja Luka,
• ZIF Privrednik invest a.d. Banja Luka,
• ZIF VB fond a.d. Banja Luka,
• ZIF VIB fond a.d. Banja Luka,
• ZIF Zepter fond a.d. Banja Luka.

Početkom 2012. godine, u navedenim investicionim fondovima kapitalne uloge – akcije, je posjedovalo preko 460.000 fizičkih i pravnih lica, rezidenata i nerezidenata. Ukupna tržišna kapitalizacija je iznosila oko 120 miliona KM, dok su fondovi posjedovali imovinu vrednovanu sa preko 360 miliona KM. Broj akcionara fondova varira od 7.800 pa do oko 100.000, u najvećem fondu. Vlasništvo je, dakle, veoma disperzirano i većina akcionara ne koristi svoje, zakonom zagarantovano pravo na učešću u radu upravljačkih organa fonda. Razlog tome jeste, u prvom redu, nedovoljna motivisanost akcionara (budući da većina ima relativno manje uloge), te slaba edukovanost (budući da većina nije upućena u materiju investicionog ulaganja). Zakon propisuje relativno nizak kvorum potreban za donošenje legitimnih odluka na skupštinama akcionara (svega 30% od ukupnog broja glasova), što omogućava manjim grupama akcionara da uspostave kontrolu nad imovinom kompletnog fonda.

Investicionim fondovima upravljaju društva za upravljanje, kao zasebna pravna lica. Interes društva za upravljanje jeste ostvarivanje naknade u vidu provizije za upravljanje. Provizije nisu tržišno usklađene – bez obzira na kretanje imovine fonda, društvo će, prema sadašnjoj regulativi, sigurno naplatiti procenat od neto imovine fonda. Od osnivanja fondova, društva za upravljanje su naplatila preko 85 miliona KM na ime provizije za upravljanje. Sredstva su naplaćena iz imovine fondova, koja su obezbjeđena, uglavnom, prodajom hartija od vrijednosti iz portfelja fonda. Ukoliko se nastavi ovakav način obračuna i isplate provizije društvima za upravljanje, imovina fondova će se nastaviti smanjivati, akcije fondova neće biti atraktivne na tržištu a korist će ostvariti uposlenici i vlasnici društava za upravljanje.

Akcionari investicionih fondova nisu stekli do sada prilive od kapitalne dobiti, tj. dividendu na akcije u svom vlasništvu. Kapitalnu dobit (zarada na razlici cijene akcije) je u početku trgovanja, sve do 2007. godine, bilo moguće ostvariti. Od tad, dakle u zadnjih 5 godina, investicioni fondovi ne predstavljaju atraktivan tržišni materijal, bilo po pitanju kapitalne dobiti, bilo po likvidnosti koja je jako niska, što je rezultat akumuliranja brojnih problema u funkcionisanju kako investicionih fondova, tako i tržišta kapitala u cjelosti.

Pogleda li se berzanski indeks investicionih fondova Republike Srpske (FIRS), koji kompozitno prikazuje istorijsko kretanje cijene akcija investicionih fondova, jasno je da je početkom 2012. godine, nivo cijena jednak onom iz početaka trgovanja sa akcijama investicionih fondova, iz 2004. godine. Očito je da preko 460.000 akcionara ne mogu da budu zadovoljni ovakvim ishodom i nameće se zaključak da društva za upravljanje ne upravljanju njihovom imovinom adekvatno.

Slično se može zaključiti posmatra li se kumulativna tržišna kapitalizacija investicionih fondova.

Značaj investicionih fondova za tržište kapitala Republike Srpske, te tendencije razvoja, se mogu vidjeti iz gornjih grafikona. Relativno učešće trgovanja akcijama investicionih fondova u redovnom prometu Banjalučke berze je u 2011. godini iznosilo samo 17,18%, dok je, primjera radi, na početku trgovanja 2004. godine taj pokazatelj bio 19,61%, dok je u narednim godinama otprilike svaka treća KM redovnog prometa Banjalučke berze bila prometovana sa akcijama investicionih fondova. Očigledno je da je i promet u apsolutnim iznosima doživio pad i stagnaciju, te je, primjera radi, više bilo prometovano 2004. godine nego 2011. godine.

Posmatra li se broj transakcija i ostvareni promet, očito je da se akcijama invesiticonih fondova od 2008. godine relativno malo prometuje. Malo je interesovanje za trgovinu: prodavci su nezadovoljni niskim cijenama akcija, a potencijalni kupci ne žele da investiraju u kupovinu ovih akcija.

Analiziranjem i poređenjem kretanja neto vrijednosti imovine investicionih fondova i obračunate provizije, jasno je vidljiv pad neto vrijednosti imovine fondova. U godinama 2009. i 2010. kumulativna neto vrijednost je porasla u manjem procentu, dok je u 2011. godini ponovo uočljiv pad. Obračunata provizija se mijenjala uglavnom kao posljedica promjena zakonskih i podzakonskih akata koji određuju na koji način se obračunava – efekat tržišne verifikacije i realizacije provizije je očigledno izostao.

Ukoliko se stavi ostvarena (obračunata) provizija investicionih fondova na godišnjem nivou u odnos sa tržišnom kapitalizacijom fondova, dobije se podatak o prosječnom odnosu od 8,36%. To znači da, u prosjeku, u 2011. godini su društva za upravljanje tarifirala provizije za upravljanje u iznosu od 8,36%. Ukoliko bi ovakav obračun provizije ostao na snazi, u slijedećih npr. 5 godina bi društva za upravljanje inkasirala provizije u iznosu od preko 40% od tržišne kapitalizacije fondova.