Vlada Srpske u panici, budžet se ne puni po planu

Nakon dugo godina zaustavljen je rast najstabilnijih javnih prihoda, pa je za tri mjeseca ove Srpska dobila isto para kao i prošle godine, iako je planirano godišnje povećanje od 55 miliona maraka.

Iznenađenje u Vladi ne kriju, pa je ministar finansija zvao direktora Uprave za indirektno oporezivanje da provjeri šta je se dešava.

“Postavili smo to pitanje direktoru. Hoćemo da vjerujemo da je to sezonskog karaktera bio taj nagli rast povrata PDV-a i da će PDV imati tendenciju govorim na neto nivou tendenciju rasta kao što je imao i u prethodnom periodu”, rekao je ministar finansija u Vladi RS Zoran Tegeltija.

Osim povrata PDV-a privredi, na manje prihode uticala je slabija poslovna aktivnost. Za čak 20 miliona maraka smanjili su se prihodi po pdv prijavama, a manja je i naplata akciza na domacu naftu i duvan.

Da stvar bude gora ove godine za 30 odsto su porasle i rate za otplatu ino dugova, pa se na kraju od svega moralo oduzeti još 60 miliona maraka. Kad se sabere sve ono što se oduzme, u republičkoj, ali i u kasi opština i gradova pojavio se manjak. Banjalučke vlasti računale su na 2,5 miliona više nego lani, ali i njima ne ide po planu.

“Ima nešto manje prihoda nego prošle godine ali to nije neki dramatičan pad. Već godinama lokalne zajednice u principu bi trebale dobijati ili dobijaju manje i zbog formule raspodjele”, rekao je gradonačelnik Banjaluke Igor Radojičić.

A formula raspodjele je takva da se prihodi dijele tek onda kad se odbije spoljini dug. Zato sve veći dio tereta zaduživanja Vlade nose lokalne zajednice i putarska preduzeća. Da su najveći dio para pojeli ino dugovi, priznaju i u Upravi za indirektno oporezivanje.

“Što se tiče činjenice da su entiteti na svoje račune dobili manje novca to se prije svega odnosi na finansiranje spoljnog duga. Ove godine rate spoljnog duga su bile značajno veće i za Federaciju i za Republiku Srpsku”, rekao je portparol UIO BiH Ratko Kovačević.

Ekonomisti smatraju da slabije punjenje budžeta neće ugroziti korisnike. Budžetske rezove niko ne najavljuje pa očekuju već viđen scenario preživljavanja na kredit.

“Pokušaće se naravno riješiti opet zaduživanjem na razne načine da li kod komercijalnih banaka, da li kroz emitovanje obveznica i hartija od vrijednosti. Ne vidim trenutno neku novu orginalnu ideju u smislu kako pokrpiti te rupe koje će sigurno u budžetu nastati”, rekao je ekonomista Saša Grabovac.

A upravo to je formula Vlade Srpske koja je u prvom kvartalu znatno prebacila plan zaduživanja. Od planiranih 115, Vlada se na berzi zadužila za 133 i još 50 miliona direktno kod komericijalnih banaka. Kada se tu dodaju i 24 miliona maraka od kredita Svjetske banke prebačena iz kase IRB-a, vidi se da je Vlada bar u prvom kvartalu uspjela da nadomjesti manjak prihoda od indirektnih poreza.