BiH po kupovnoj moći ponovo na evropskom dnu

I proteklih godina ovi parametri su bili na sličnom nivou, što znači da BiH i dalje ne uspijeva da se popravi u odnosu na ostale zemlje.

Istovremeno, BiH je među nekoliko zemalja EU s najnižim cijenama alkoholnih pića, ali su kupovna moć i većina ostalih ekonomskih parametara veoma loši, čak i u odnosu na ostatak regiona.

Što se tiče kupovne moći u proporciji s bruto domaćim proizvodom po glavi stanovnika, od BiH jedino lošije stoji Albanija, koja ima ovaj udio u visini od 31 odsto evropskog prosjeka. BiH ima jedan procentni poen više.

Nešto ispred BiH je Sjeverna Makedonija s 38 odsto, zatim Srbija sa 41 odsto, Crna Gora s 50 odsto, te Bugarska s 53 i Turska sa 61 odsto evropskog prosjeka kupovne moći u odnosu na BDP.

Podsjećanja radi, standardna definicija kupovne moći kaže da je to ekonomska sposobnost stanovništva da priušti kupovinu robe i usluga. Osim direktne ekonomske moći, na kupovnu moć utiče i inflacija.

Što je veća inflacija, kupovna moć je manja, a što je inflacija manja, kupovna moć je veća. S obzirom na to da BiH nema značajne monetarne fluktuacije, osnovni uzrok loše kupovne moći je opšte siromaštvo stanovništva.

Ovaj parametar je direktno proporcionalan ekonomskoj moći zemlje i jedan je od najboljih indikatora stepena siromaštva stanovništva određene zemlje.

Takođe, treba imati na umu da je i većina ostalih evropskih ekonomija direktno ili indirektno vezana za evro, što daje podlogu da je relativan odnos kupovne moći ostalih zemalja realan.

Ovi podaci dobro se uklapaju u drugi dokument koji je Eurostat objavio prošle sedmice, a odnosi se na potrošnju. I u ovoj kategoriji BiH je na samom evropskom dnu, odmah iza Albanije.

Naime, potrošnja u Albaniji je na nivou od 40 odsto u odnosu na evropski prosjek, a BiH je bolja za dva procentna poena. Ispred BiH je Makedonija sa 43 odsto, a zatim slijede Srbija sa 49 odsto, Bugarska s 59 odsto, Crna Gora sa 60 odsto, Hrvatska sa 66 odsto, te Mađarska sa 67 odsto.

Evropski "šampioni" u obje kategorije su, prema podacima Eurostata, Luksemburg, Njemačka, Austrija, Danska, Belgija, Švedska i Holandija.

Tu su i Norveška, Švajcarska i Ujedinjeno Kraljevstvo, ali ove zemlje nisu zavedene u istoj tabeli sa zemljama EU.

Svi podaci Eurostata računati su na osnovu podatka da u BiH živi 3.503.000 ljudi.

Od zemalja iz regiona, Slovenija, prema istraživanju Eurostata, ima najveći BDP po stanovniku prema standardu kupovne moći, koji iznosi 88 odsto prosjeka EU, slijedi je Hrvatska sa 65 odsto, a nakon nje tu je i Crna Gora s 50 odsto prosjeka EU.

Agencija Reuters je prošle sedmice pisala da svi ekonomski pokazatelji i studije institucija poput Međunarodnog monetarnog fonda i Svjetske banke ukazuju na to da će ekonomija BiH pasti i do pet odsto u odnosu na period prije izbijanja pandemije virusa korona.

U riziku od siromaštva 16,9% stanovništva BiH

Samo sedmicu ranije Eurostat je objavio podatke o riziku od siromaštva među zemljama obuhvaćenim procesom proširenja, ali i u toj kategoriji BiH stoji nešto bolje u odnosu na ostatak zemalja.

Naime, kako je saopšteno iz zvanične statističke agencije EU, 16,9 odsto stanovništva BiH je u riziku da osiromaši, a iza nje je Turska, čiji udio populacije iznosi 21,9 odsto. Ostale zemlje u regionu se kreću u opsegu od 22 do 25 odsto populacije koja je u riziku da osiromaši.

Ovi podaci odnose se na opasnost od osiromašenja nakon primanja socijalnih transfera, odnosno nakon raspodjele socijalne pomoći ugroženim kategorijama.

Trenutno stanje na graničnim prelazima donosi Auto-moto savez Republike Srpske

Stanje na graničnim prelazima možete pratiti UŽIVO i putem aplikacije za Android Auto-moto saveza Republike Srpske!