Dobit i plasmani MKO sektora u Srpskoj u padu

U izvještaju se navodi da je u prvoj polovini ove godine zabilježen pad kreditne aktivnosti mikrokreditnih organizacija u RS, a 98 odsto kredita je podiglo stanovništvo.

Preciznije govoreći, zaključno s krajem jula ove godine iznos plasiranih kredita bio je 145,5 miliona KM, što je za pet odsto manje u odnosu na 2013. godinu. Fizička lica su podigla 142,5 miliona KM, ili 98 odsto ukupnih kredita, a ta cifra je za četiri odsto manja u odnosu na isti period prošle godine.

Najviše ovih kredita stanovnici su podigli za svrhu obavljanja poljoprivredne djelatnosti, a ovaj kreditni segment je ujedno i jedini zabilježio rast, i to za 10 odsto.

Na kredite plasirane pravnim licima u prvoj polovini godine otpada tri miliona KM, odnosno dva odsto od ukupno plasiranih mikrokredita. Oni su zabilježili pad od 36 odsto.

Prema preliminarnim podacima, vidljivo je da su efektivne kamatne stope na ove kredite bile u blagom padu. Tako su kamatne stope na kratkoročne mikrokredite sa 28,45 odsto pale za 0,59 odsto u odnosu na prošlogodišnje, dok su efektivne kamatne stope na dugoročne kredite iznosile 24,90 odsto, što je za 0,79 odsto manje.

Ukupan prihod mikrokreditnih organizacija u prvih šest mjeseci ove godine bio je 13,3 miliona KM i za četiri odsto je veći u odnosu na isti period prošle godine.

Najveći udio sumarnih prihoda mikrokreditnih organizacija, 13,2 miliona KM, odnosno 99 procenata, odnosi se na prihode od kamata. Ovi prihodi su zabilježili rast od pet odsto u odnosu na isto vrijeme prošle godine.

Preostalih jedan odsto prihoda mikrokreditnih organizacija odnosi se na operativne. Oni su 165.000 KM i u odnosu na isto vrijeme prošle godine pali su za 38 odsto.

Marko Đogo, ekonomski stručnjak, ocijenio je da od 2008. godine do danas mikrokreditni sektor pada i smanjuje se njegov značaj na finansijskom tržištu.

„Mikrokreditne organizacije su proteklih godina bile velike žrtve recesije zbog toga što su one plasirale najveći dio onih kredita koji su u najmanjoj mjeri bili obezbijeđeni“, rekao je Đogo.

On je podsjetio i na to da su MKO u BiH tekovina nastala nakon rata i objasnio da su se tada stranci odlučivali da novac za obnovu zemlje plasiraju kroz ove organizacije.

„Da nije bilo rata, MKO nikada ne bi bile značajan učesnik na domaćem finansijskom tržištu“, kaže Đogo.

Komentarišući iznose kamatnih stopa na ove kredite, Đogo je istakao da su one očekivane zbog velikog rizika koji kod kreditiranja MKO na sebe preuzimaju.

„Sve što je rizično donosi povećan prinos, a opet ove stope su sada na nivou onih zelenaških“, konstatuje on.

On je konstatovao da su po principu „svaka roba ima svoga kupca“ MKO odavno preuzele jedan segment stanovništva koji najvećim dijelom čine ljudi koji nisu kreditno sposobni po kriterijumima koje koriste banke.

„Sve dok postoje ljudi kojima su neophodna kreditna sredstva, ovakve organizacije će postojati“, rekao je Đogo.

Iznos nekvalitetnih kredita samo 0,8 odsto

Udio nekvalitetnih kredita u ukupnim kreditima u mikrokreditnom sektoru RS je dosta nizak, tako se od ukupnog broja kredita koje su plasirale mikrokreditne organizacije na nekvalitetne kredite odnosi 0,8 odsto, vidljivo je iz preliminarnih polugodišnjih podataka izvještaja Agencije za bankarstvo RS.

Kada se posmatra ročna struktura ovih kredita, dominantno učešće u njoj imaju dugoročni krediti, na koje se odnosi 120,8 miliona KM, ili 83 odsto njih, dok se na kratkoročne kredite odnosi 24,7 miliona KM, ili 17 odsto od ukupnih kredita