U SRPSKOJ BEZ DOGOVORA O KOLEKTIVNOM UGOVORU: Sporno sve pa i minuli rad

S druge strane, poslodavci traže da se umanji topli obrok i ukine minuli rad i da konačno, kako kažu, prestanu da plaćaju neradnike već radnike.

Predstavnici Vlade u pregovorima pokušavaju da budu "tampon zona" između sindikalaca i poslodavaca ali do sada nisu uspeli da izmire zavađene strane. Novi sastanak je zakazan već za danas u Vladi RS.

- Vlada prebacuje na poslodavce da budu socijalne ustanove, a ne preduzeća. Zna se šta preduzeća plaćaju. Hajde da rešimo pitanje osnovne plate radnika, a sve ostale ćemo lako. Mi plaćamo poreze na pune plate i punimo budžet - kaže za "Novosti" Dragutin Škrebić, predsednik Unije udruženja poslodavaca RS. - Problem su i davanja za sahrane. Uvek će preduzeće pomoći radniku ali se ne može staviti u zakon da se obavezuje da plati radniku dve plate zbog smrti u porodici. Tu dolazi do zloupotreba, pa zbog smrti jedne babe u porodici pet unuka dobije po dve plate kod poslodavca - navodi Škrebić.

- Želimo da razdvojimo radnika od neradnika i da nagradimo rad. Bitan je učinak, a ne da neko sedi deset godina i ništa ne radi dobija veću platu od nekog ko gine od posla, samo zato što je tu 10 godina. To želimo da menjamo - kaže Škrebić.

Milenko Granulić, član Predsedništva saveza sindikata RS, kaže za "Novosti" da su spremni na kompromise ali ne na štetu radnika.

- Nema narušavanja prava radnika koja su bila do sada. Nećemo ptrihvatiti ukidanja ili umanjenja toplog obroka, minulog rada, prekovremenog ili noćnog rada - poručio je Granulić.

BEZ DOGOVORA O PREKOVREMENIM SATIMA

Ministar rada i boračko-invalidske zaštite RS Milenko Savanović je rekao da će biti potrebno da se održi još nekoliko sastanaka socijalnih partnera da bi bile usaglašene odredbe tog akta.

- Ima nekih odredaba koje smo usaglasili, ali i još neusaglašenih. Na primer, još nismo usaglasili procenat kod noćnog i prekovremenog rada, kod rada praznikom, nije definisana cena rada i još neke odredbe - naveo je Savanović.

Kao primer naveo je da poslodavci za prekovremeni rad traže 25 odsto, sindikati 35 odsto, a Vlada Srpske predlaže 30 odsto, a kod godišnjih odmora poslodavci traže da se na pet godina radnog staža dodaje po jedan dan na osnovu od 20 dana, Vlada predlaže jedan dan na četiri godine, a sindikati jedan dan na tri godine.