Licence na univerzitetima širom BiH pod lupom

Podaci da pojedini profesori na ovom univerzitetu drže predavanja i na 50 predmeta šokirali su javnost, ali je izostala ozbiljnija reakcija akademske zajednice u BiH. To je i bio razlog što smo potražili stručno mišljenje o ovom problemu.

Prof. dr Radoslav Grujić, predsednik Saveta za razvoj i unapređenje visokog obrazovanja RS, jedanaestočlanog tela koje je kao ekspertski tim formirala Vlada, izjavio je za “Novosti” da će oni predložiti Vladi RS da svi studijski programi na svim univerzitetima obave postupak relicenciranja.

- Na taj način želimo još jednom da sagledamo kakva je kadrovska popunjenost univerziteta, kako je vršen izbor nastavničkog kadra i kakve studijske programe predlažu sa Univerziteta. Takođe ćemo tražiti i izmene Zakona o visokom obrazovanju, kako bi se svake četiri godine morali menjati studijski programi, a zahtevaćemo da se sadašnji rok od 12 godina zatvaranja studijskih programa značajno smanji. Naš osnovni zadatak je da obrazovanje u Republici Srpskoj podignemo na znatno veći nivo - rekao nam je profesor Grujić, koji je i prorektor Univerziteta u Istočnom Sarajevu.

On je, komentarišući dešavanja u visokom obrazovanju u Brčkom, rekao da je donekle upoznat sa situacijom preko Ekonomskog fakulteta iz Brčkog, koji je deo univerziteta čiji je on prorektor.

- Naš Savet nema nikakvu nadležnost nad visokim obrazovanjem u distriktu. Ono što smo mi učinili nakon svih priča koje smo čuli jeste da smo od Ministarstva obrazovanja RS zatražili da proveri koliko prosvetnih radnika sa diplomom iz Brčkog radi u našim školama, koje fakultete su završili i da li je nastala eventualna šteta, što će proveriti prosvetna inspekcija. Ukoliko se utvrdi da su pojedinci stekli takve diplome, moraće napustiti nastavni proces - precizirao je profesor Grujić.

Član Saveta, docent dr Miloš Šolaja sa banjalučkog fakulteta političkih nauka, naglašava da ovaj saziv Saveta od decembra 2012, od kako funkcioniše, nije dao nijednu preporuku za otvaranje novih univerziteta.

- Zadatak Saveta je da dajemo stručno mišljenje o društvenoj opravdanosti formiranja novih studijskih grupa. Mi smo odlučni da popravimo kvalitet visokog obrazovanja u Republici Srpskoj. Bolonjski proces to od nas traži, jer fakulteti moraju da postanu mnogo fleksibilniji u pogledu školovanja potrebnog kadra za zajednicu, ali ne nauštrb kvaliteta. Tržište je to koje opredeljuje kakve studijske programe i stručnjake univerzitet mora obrazovati - rekao je dr Šolaja.

Iako je saradnja visokoškolskih institucija sa kolegama iz Evrope i sveta jedan od uslova pridruživanja Evropskoj uniji, zbog biznisa u visokom obrazovanju koji se razvio nauštrb kvaliteta nastave, univerziteti su, uz časne i retke izuzetke, izolovani od Evropske akademske zajednice. To nanosi nenadoknadivu štetu celoj zajednici, koja se, u visokoškolskom obrazovanju našla u procepu između konzervativizma javnih i inflacije privatnih univerziteta.