OGNJEN KUZMIĆ: Borim se u NBA, ali Doboj je Doboj, tamo je najbolje

Stef Kari i Klej Tompson nagnuti jedan ka drugom sumiraju utiske posle pobede dok im led hladi kolena.

Andre Iguadala je na stolu za masažu, Herison Barns sa peškirom oko struka čeka tuširanje, dok povređeni Endrju Bogut u civilu svima dobacuje.

Jedini „ormarić“ u svlačionici Golden Stejta čiji vlasnik nije u blizini ukrašen je pločicom na kojoj piše – Ognjen Kuzmić.

Sa poslednjim Srbinom na NBA parketima dogovorili smo intervju posle utakmice Voriorsa u Ouklandu. S obzirom na hvalospeve koje smo čuli o njegovom poštenju, iznenađuje što nije na dogovorenom mestu. Mada, jeste malo i potrajala konferencija trenera Stiva Kera. Pozivamo broj...

– Evo me na parkingu, do malopre sam vas čekao. Kada izađete iz svlačionice krenite tunelom desno i nalazimo se.

Putem kojim idu igrači trenutno najboljeg tima na svetu konačno dolazimo do 213 santimetara osmeha. Momak iz Grabovice, sela pored Doboja u Republici Srpskoj, kao kontrast u odnosu na sve oko njega. LJudska toplina koja privlači čak i Amerikance.

– Gde god da sam živeo, uvek sam se trudio da ostanem isti, da me okolina ne promeni. Tako je i u Americi koja je dosta drugačija u odnosu na druge zemlje, ali ja navike nisam menjao – prepričava Kuzmić dane u „zemlji snova”.

Daleko od Grabovice koje ste napustili pre...?

– Sa 15 godina sam se preselio u Doboj, tek tada sam počeo da treniram. Pošto je moje selo udaljeno 15 kilometara, a treninzi su bili uveče, nisam mogao da putujem. Tako da sam se preselio u dom u Doboj – seća se 24-godišnji centar.

Onda je usledilo intenzivno putešestvije?

– Posle igranja u Banjaluci šest meseci, otišao sam na probu u Olimpiju gde nisam prošao, tako da sam se vratio kući. Gde ću sad? Tada mi je trener iz Doboja pomogao da odem u Finsku gde sam proveo dve godine. Zatim sam došao u Čelik iz Zenice, pa otputovao u Španiju, u Unikahu.

Veoma zanimljiv put?

– Uh, mogao bih knjigu da napišem – smeje se Kuzmić.

Gde je bilo najprijatnije?

– Jeste Banjaluka prvi veći grad, ali... Doboj je Doboj, tamo je najbolje.

I onda – Golden Stejt, zapadna obala, NBA...

– Tu sam, borim se, šta ću – sada već bez skidanja osmeha priča Ognjen.